„Нама је доб…“ Дописница Ирене Елијау из 1942.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста 27. јануар посвећен је страдањима јеврејског становништва у току Другог светског рата и подсећања на размере и карактер организованог злочина нацистичке Немачке, спровођеног под именом „Коначно решење јеврејског питања“. Потресни трагови ове операције остали су забележени у сећањима преживелих, али и у фотографијама, документима, предметима који и данас сведоче о читавом једном изгубљеном свету, о бројној заједници европских Јевреја која је готово потпуно нестала захваљујући удруженим злочиначким напорима националсоцијалиста и њихових истомишљеника широм Европе.
Један од тих трагова приказан је и на тематској изложби „Рукопис затвореништва – Писма из Другог светског рата“ ауторке Иване Кулачин, на којој се може видети дописница сефардске Јеврејке Ирене Елијау која је 1965. поклоњена Музеју социјалистичке револуције Војводине (данашњем Одељењу савремене историје Музеја Војводине). Ирена и њен супруг Јосип Елијау су до 1926. године живели у Бањалуци, а потом се селе у Загреб. За време Другог светског рата накратко прелазе у Нови Сад, али се због општег осећаја несигурности ту не задржавају дуго и враћају се у Бањалуку. Тамо су боравили до јуна 1942. године, кад бивају одведени у логор Стара Градишка, одакле се више никад неће вратити.
Дописница је упућена Ирениној ћерки Аници и писана је на брзину, вероватно у тренутку одвођења у логор, о чему сведочи неуредан, хаотичан и недовршен рукопис:
„Драга дјецо! / Ево полазимо од куће / не брини се за нас / љубимо вас / мама тата / нама је доб / Не секирајте се“
Слика 1 и Слика 2: Дописница Ирене Елијау
Ћерка Аница Елијау (удата Кабиљо) почетак рата дочекује у Загребу, на студијама економије, а почетком 1942. године прелази у Батровце како би се донекле склонила од прогона. У Срему се прикључује партизанским одредима, а 1944. постаје чланица Агитпропа Окружног комитета за Срем.
Слика 3. Аница Елијау (удата Кабиљо)
Изложбу „Рукопис затвореништва – Писма из Другог светског рата“ можете посетити у Музеју Војводине, у Дунавској 37.