Музеј Војводине је у петак, 25. октобра, уз отварање изложбе Земља и небо – Српска Војводина у срцу и души, аутора Зорана Вељановића, архивског саветника-кустоса историчара и Димитрија Михајловића, кустоса историчара, прославио 177. година постојања. Ову прилику искористили смо да се захвалимо свим нашим сарадницима и пријатељима, али и да се подсетимо свих активности у претходних годину дана.
Присутним гостима су се обратили: Вера Којић, в.д. подсекретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Зоран Вељановић, аутор изложбе и проф. др Слободан Бјелица.
В.д. директора Музеј Чарна Милинковић у говору, који у целости преносимо, осврнула се на досадашња постигнућа као на планове и циљеве ка којима ћемо се кретати у наредном периоду.
„Музеј Војводине годинама чува и негује наслеђе које инспирише на богато деловање у будућности.
Музеј Војводине је један од најстаријих, најзначајнијих и највећих музеја у нашој земљи. Његови почеци који представљају историјски континуитет постојања, прате се у Будимпешти, где је 1826. године основана Српска народна збирка заслугом групе родољубивих интелектуалаца. Они су имали жељу да сачувају националну културу Срба на просторима Хабзбуршке монархије, те се из те жеље несвесно или свесно родила и визија која је створила касније једну музејску установу. Најистакнутија личности тог времена био је Сава Текелија, мађарски племић српског порекла, који је поклонио велики број вредних предмета за Српску народну збирку. Ова збирка прераста у Музеј Матице Српске 1933. године, а након Другог светског рата и нових политичких прилика, 1947. године у Војвођански музеј, чији је оснивач Скупштина АП Војводине. Спајањем Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине (некадашњег Музеја Револуције), 1992. године настао је данашњи Музеј Војводине као највећи комплексни музеј у Републици Србији и други по своме значају.
У нашем Музеју се чувају многобројни предмети који представљају културно благо Србије и показују развитак људског друштва у континуитету од осам хиљада година на данашњем тлу Војводине.
Нашу 177 годину смо започели Четвртом руско српском археолошком конференцијом Од Урала до Балкана: контакти и конфликти у римско време и у средњем веку, као и изложбом Стакло. Сваке године, па и ове, тим Музеја Војводине је вредно радио на својим ауторским или коауторским пројектима. Имали смо осам реализованих изложби:
-СТАКЛО, аутора: Александра Стефанов, Тијана Станковић Пештерац, Милкица Поповић, Веселинка Марковић, Катарина Радисављевић, Татјана Бугарски, Богдан Шекарић, Драгана Гарић
–ДР МИЛАН НИКОЛИЋ, Ауторке: Снежана Добрић
-ПОГЛЕД У ДУБИНУ КАМЕНА И ВОДЕ, изложбе фотографија Ђуле Брежана, Аутора: Дарјуш Самии
– БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР
Ауторке: Александра Стефанов и Тијана Станковић Пештерац
-ЈЕЛЕН – ЕХО БОЖАНСКОГ,
Аутор: Даријуш Самми
–ЕТНО ШАРА ДОБРА СТАРА, изложба дечијих радова, у сарадњи са ПУ Радосно детињство, ауторке: Владимира Станисављевић, Јелена Тишма, Викториа Чикош
– У СУСРЕТ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА
Аутора: Љиљана Костић, и Марко Ушћебрка
– МОДНИ ЛИСТОВИ ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ, ауторка: Милкица Поповић
Данас се отвара девета изложба: Земља и небо – српска Војводина у срцу и души, аутора Зорана Вељановића и Димитрија Михајловића, а доле у малом салону можете погледати део изложбе Бела Русија – руска емиграција у Војводини, која је настала као поклон гостима из Русије, тачније Руском козачком хору из Волгограда, али и као поклон делегацији која у понедељак стиже из три водећа музеја из Руске Федерације — Института за историју материјалне културе из Санкт Петербурга, Државног Ермитажа из Санкт Петербурга и Археолошког института из Москве, који долазе да потпишу Протокол о сарадњи са Музејом Војводине. До краја године, отварамо још две изложбе: Писма из рата, ауторке Иване Кулачин и Александар Карађорђевић-90 година од убиства, аутора Веселинке марковић, Сузане Миловановић и Александра Петијевића.
Гостовања наших изложби у кућама сродних делатности јесте најлепша пракса кроз коју се остварају богате међуинституционалне сарадње. До краја године имаћемо укупно пет гостовања.
Та међуинституционална сарадња се огледа и у томе да смо и ми били домаћини изложбама и пројектима којих је такође било пет.
Музеј Војводине има своју богату издавачку делатност, те смо у овој години приредили осам нових издања:
-КО ТО ГРИЦКА, сликовница у стиху, ауторке: Татјана Љубојевић
Промоција новог породичног програма
-СТАРА ПАЗОВА, наслеђе које опстаје, промоција фотомонографије, аутор: Петар Дешић
-БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР ВЛАХА БУКОВЦА, Ауторке: Тијана Станковић Пештерац и Александра Стефанов
– ИКОНЕ НА СТАКЛУ, др Татјане Бугарски
– ГРБОВИ ГРАДОВА И МЕСТА ВОЈВОДИНЕ, Веселинке Марковић,
– ПИТА ИЗ НЕОЛИТА, Илдико Медовић
– РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ који представља главну и сталну едицију у којој се континуирано објављују резултати делатности музејских радника и установа у Војводини и њихов научноистраживачки и стручни рад.
Музеј Војводине је имао својих 13 учешћа на разним манифестацијама, где су наши стручњаци на најбољи начин презентовали богато музејско наслеђе.
Извели смо 30 предавања од којих су већина била пратећи програм предходно наведених изложби. Примера ради седам предавања је било у склопу изложбе Стакло. Три предавања у склопу изложбе Симболика јелена. Осам предавања у склопу изложбе Благовештенски сабор Влаха Буковца и шест предавања у склопу изложбе У сусрет олимпијским играма.
Искористићу прилику и најавити да вас следеће недеље чекају следећа предавања:
-Мултимедијално музеолошко путовање кроз дела Милоша Црњанског, ауторке Мр Лидија Мустеданагић
–Присаједињење Војводине Србији 1918, ауторке Проф. др Мира Радојевић,
Поред изложби, предавања и разних учешћа кроз која се презентују делатности Музеја Војводине у овом нашем дивном здању културе чују се и звуци нота, те су одржана и три концерта.
У склопу изложби било је 15 ауторских вођења и реализовано је преко 200 педагошких програма.
Музеј Војводине у овој сада већ години за нама је посетило преко 35.000 љубитеља прошлости и културе.
Потписали смо и обновили пет протокола о сарадњи, а у најави су још три у понедељак 28. октобра као што сам већ напоменула са три водећа музеја из Руске Федерације.
Наши вредни прегалници културе, музејски стручњаци учествовали су на преко 20 домаћих и међународних конференција. У нашој земљи учешће су имали у Новом Саду, Београду, Чачку, Бечеју, Боки, Сомбору, Кикинди и широм Европе од Мађарске, Аустрије, Румуније, Швајцарске, Француске, Републике Српске, Хрватске, Словеније.
Наравно наши музеалци сваке године активно учествују у раду Музејског друштва Србије, ИКОМ-а, Српског археолошког друштва.
До краја године очекују нас и учешћа на још три конференције у Румунији, Француској и у нашој земљи.
Своју комплексност оправдавамо и археолошким ископавањима који су се одвијали и одвијају на шест локалитета: Јарковац, Борђош, Жабаљ, Опово, Чуруг, Баранда…
Добили смо велики број признања међу којима је за ову годину највреднија златна Пупинова медаља.
У овој години поред текућег одржавања зграде која је од историјског и културног значаја урадили смо део Археоботаничке баште, а оно што ћу овом приликом најавити и тиме завршити овај део излагања јесте да нас у наредном периоду захваљујући подршци Покрајинске владе на челу са госпођом Мајом Гојковић, као и захваљујући нашем Секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама на челу са госпођом Александром Ћирић Бошковић, јесте да Музеј Војводине улази програм комплетне обнове, који ће бити праћен израдом тематско-експозиционог плана будуће нове Сталне поставке. Пре него што реч препустим нашем оснивачу искористићу овај свечарски и рођендански моменат да се након непуна четири месеца рада на челу наше куће и скоро 20 година рада у Музеју Војводине, захвалим превасходно мојим колегама који су показали да заједнички рад представља напредак и успех и да нам кажем срећни нам сви бројеви наших прошлих, садашњих и будућих рођендана. Без ваше помоћи, стрпљења и воље да посао урадимо најбоље што можемо, ја данас не бих осећала захвалност, понос и срећу.“
Фотографије: Марија Ердељи, Младен Секулић и Музеј Војводине
