У среду, 29. јануара, у 19 сати, у Музеју Војводине, Дунавска 35, одржаће се промоција књиге Сеоски тргови у Банату, ауторке др Марие Силађи.
На промоцији ће присутне поздравити директор Музеја Војводине др Драго Његован, а о књизи ће, поред ауторке, говорити: др Ференц Немет, др Милан Мицић, и Богдан Шекарић, музејски саветник – етнолог.
Из рецензије др Ференц Немета:
„Почев од првих деценија 18. века, након прогона Турака са простора Баната, отпочео је период његовог интензивног, (поновног) насељавања, те је тај регион са аспекта миграција постао један од најживљих и етнички најшаренијих у окружењу. Као резултат успешних и мање успешних акција насељавања, у Банат су пристизали Срби, Мађари, Шпанци, Бугари, Французи, Италијани, Румуни, Словаци, Немци али и многи други, који су, пристижући и формирајући своја насеља обликовали и јавни простор својих сеоских насеља. Суживот у тим мултикултуралним заједницама изнедрио је и неке специфичности осмишљавања и развоја просторног уређења, размештаја и изгледа улица, јавних зграда, центра итд.
Рад архитекте, др Марие Силађи….управо сагледава и анализира ту тровековну, константну трансформација сеоских јавних простора на подручју Баната, указујући на чињеницу, да су разни фактори (друштвени, политички, културолошки, религијски и економски) утицали на њу. Она је посматрани период од 18. до 21. века, који је детаљно анализирала, поделила на четири раздобља, разматрајући трансформацију простора, и то са аспекта њеног места у сеоској култури, њеног облика, начина формирања улица, функцију слободног простора, архитектонски оквир као и мобилијар јавних простора. Као резултат научних сагледавања теме, утврдила је да насеља имају своје планске особености, свој просторни «профил», своју препознатљиву архитектуру и аутентичну структуру насеља, улица…
Мариа Силађи у својој књизи указује и на важне аспекте међузависности разних околности (друштвено-политичких, економских, културолошких и других), односно владајуће идеологије с једне и трансформацију сеоских јавних простора с друге стране. Пре свега на важну чињеницу, да су јавни простори, као и њихова трансформација током историје, у руралним насељима констатно имали пресудан значај у животу сеоске заједнице. На основу тога указује и на важну спознају, да би њихово поновно оживљавање подигло квалитет живота у сеоским срединама…“